Zamisao o projektu STUDIO LIRICA nastala je 2000 godine kao reakcija na opšte stanje u glasovno-akustičkoj kulturi naše sredine.

Pošli smo od kulture pevanog glasa: pre svega od opere, koja se u nas izvodi više od osamdeset godina - neki kažu čak sto -, bili neposrednim svedocima njenog rasapa i uniženja; razumeli da problem leži duboko u odnosu naše sredine prema zvuku ljudskog glasa i muzičkom zvuku uopšte. Potom primetili da ni u govornoj akustici stvari ne stoje bolje: da se srpski jezik u poslednjih trideset-četrdeset godina govori intonativno nisko, da mu je srednja intonativna vrednost danas barem za jednu tercu niža nego drugim evropskim jezicima - i shodno tome, glas koji srpski danas izgovara pronalazi neispravnu rezonancu, gubeći malo-pomalo od onog svojstva poznatog kao glas glave; zapitali se kakvo su to znanje imali naši sjajni glumci i pevači ranijih generacija i gde se to znanje u meðuvremenu zaturilo, šta se dogodilo sa govornim glasom mlaðih naraštaja naših đaka i studenata.

Učinilo nam se razboritim da pokrenemo izdavačku delatnost na planu kulture glasa - potpuno zamrlu u poslednjih nekoliko decenija, iz nama nepoznatih razloga. Ponovo smo bili primorani da uvidimo kako apsolutno ništa i nikada nije prevedeno od prebogate literature o pevanom i govornom glasu na velikim evropskim jezicima. Nismo mogli shvatiti kako to da jedna kulturna sredina ne zna, na primer, za Garsijinu "Kompletnu raspravu o pevačkom umeću", za radove Juliusa Heya, Dr. Tomatisa, L-J. Rondelleuxa, Cicely Berry, Patsy Rodenburg... I dali smo se na posao. Računamo kako možda ni cela decenija neće biti dovoljna da se popuni praznina u literaturi o vokalnim problemima - praznina kod nas tako razarajuće delotvorna.

Ideja o projektu obnove naše glasovne kulture proistekla je iz ideje o prvoj samostalnoj glasovnoj radionici kojoj bi ime, zapravo, bilo STUDIO LIRICA. Želimo da pre svega mladim pevačima pružimo alternativnu mogućnost - da svoj glas izgrade na jedan drugačiji i savremeniji način, kakav se odavno primenjuje u svim zemljama Evrope. Mlade pevače pripremali bismo, neposredno, za posao u teatru: za početak, radilo bi se na formiranju i izgradnji instrumenta-glasa, zatim učenju uloga i njihovom mettere in golla, kako bi rekli Italijani i, na kraju, interpretaciji uz pomoć pijaniste (tzv. vocal coach-a) - uz redovne i česte javne nastupe. Očekujemo da nas podrže i priključe nam se svi koji su svesni važnosti glasovne kulture.

Uvereni smo da će naša sredina imati snage da ponovo naðe svoju izvornu muzikalnost i osećaj za lepotu govornog i pevanog glasa.